Studija je ovde jedan zaokružen posao unutar nekog programa: jedno pitanje, jedan skup podataka, jedan nalaz. Neke su objavljene pre dvadesetak godina, neke su još u prikupljanju podataka, a oznaka uz svaku kaže u kojoj je fazi.
Spisak se može filtrirati po programu. Studija koja stoji u dva programa pojavljuje se pod oba, jer se pitanja merenja retko drže jedne teme.
Ovde je kratak prikaz svake studije na srpskom. Celi prikazi i izveštaji objavljeni su na crnogorskom ili engleskom jeziku.
38 studija
Crna Gora u PISA 2025
Crna Gora je u PISA 2025 postigla najbolji rezultat u prirodnim naukama od svih ciklusa, dok je razlika između gimnazija i stručnih škola porasla za oko 20 bodova. Dva analitička izveštaja postavljaju taj rezultat u kontekst dvadeset godina podataka i ispituju gde se razlika nalazi.
Koji je model veštačke inteligencije zaista najbolji: koliko su pouzdani javni testovi vodećih AI modela?
Većina prednosti o kojima se govori na javnim rang-listama AI modela manja je od onoga što testovi mogu da izmere. Studija proverava 61 javnu rang-listu na osnovu rezultata koje objavljuju sami autori testova.
Kratka forma Skale kulturne inteligencije
Struktura, pravičnost i kratka forma najčešće korišćene mere kulturne inteligencije, na 1.459 ispitanika.
Moje dete je najbolje: kako roditeljska naklonost izobličava skale procene
Roditelji svoju decu ocenjuju darežljivo, a to savija skalu, ne samo što je pomera.
Okvir evaluacionih istraživanja za UNESCO MGIEP
Evaluaciona arhitektura za institut koji vodi veliki broj različitih programa.
PISA 2025: pad rezultata i granice tumačenja
Niži prosečni rezultati sami po sebi ne otkrivaju zašto su postignuća opala. Ova studija razmatra poređenja ciklusa PISA 2018, 2022. i 2025. godine i dokaze koji se koriste za objašnjenje njihovih razlika.
Putuje li objektivna mera AI pismenosti između jezika?
Višegrupna invarijantnost objektivnog testa AI pismenosti između jezika i zemalja.
VALORA: instrument radnih vrednosti
Sopstvena skala radnih vrednosti, građena od nacrta konstrukta do proverene strukture.
Znaju li ljudi koliko su AI pismeni?
Samoprocenjena AI pismenost naspram izmerene, kod istih ljudi.
Neutralna sredina na skalama za ocenjivanje
Šta srednja opcija na skali zaista hvata, i šta njeno nuđenje radi podacima.
PISA 2022: sekundarna analiza i beleške po zemljama
Devet analiza istih međunarodnih rezultata: osam beleški po zemljama i dubinska analiza za Crnu Goru.
Procena socijalnih i emocionalnih veština u SSES-u
Potpun prikaz toga kako su SSES instrumenti građeni i bodovani.
Delotvornost programa intervencije kod nasilja
Koji programi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici imaju dokaze da deluju.
Stanje rodne ravnopravnosti i okvir politika
Šta se o rodnoj ravnopravnosti zna iz podataka, i kako je to pitanje uokvireno u politikama.
Teorija i empirijska praksa u istraživanju socijalnih i emocionalnih veština
Uvodnik o raskolu između toga kako se ove veštine teorijski postavljaju i kako se mere.
Učenje na radnom mestu: činioci i posledice
Ko uči na poslu, šta to omogućava, i šta se time menja.
Pohađanje predškolskog obrazovanja i postignuće u petnaestoj godini
Da li se vreme provedeno u predškolskim programima vidi u postignuću deset godina kasnije.
Okvir procene za Studiju o socijalnim i emocionalnim veštinama
Konceptualni i merni okvir na kojem je OECD SSES izgrađen.
Triangulacija izveštaja učenika, roditelja i nastavnika
Šta se dogodi kada istu veštinu ocenjuju tri različite osobe.
Efektivne prakse u učionici
Koje se nastavne prakse u međunarodnim podacima pokazuju kao one koje prave razliku.
Provera merne invarijantnosti analizom latentnih klasa
Metodsko poglavlje: kako sprovesti proveru invarijantnosti u okviru latentnih klasa.
Snaga i obećanje ranog učenja
Šta rano učenje znači za kasnije ishode, i šta se u petoj godini uopšte može izmeriti.
Socijalne i emocionalne veštine, uspeh učenika i dobrobit
Dokazi koji ove veštine povezuju sa školom, radom i zdravljem.
Osobine ličnosti i njihova procena
Zašto su okviri ličnosti postali kičma procene veština.
Beleške po zemljama iz Istraživanja veština odraslih: Novi Zeland i Slovenija
Dva čitanja istog međunarodnog skupa podataka na nivou zemlje.
Šta niska pismenost zaista znači
Konkretni zadaci koje ljudi na najnižim nivoima postignuća ne mogu da urade.
Veštine su važne: rezultati Istraživanja veština odraslih
Drugi krug međunarodnih rezultata o pismenosti, matematičkoj pismenosti i rešavanju problema.
Prakse na radnom mjestu, učinak i dobrobit
Kako su evropska radna mesta zaista organizovana, i šta to čini ljudima u njima.
Kvalitet posla i organizacija rada u budućnosti rada
Kvalitet posla kao predmet politike, a ne kao nusproizvod nivoa zaposlenosti.
Međukulturna uporedivost rezultata PISA 2009
Da li PISA skale mere isti konstrukt u svakoj zemlji učesnici.
Međunacionalne i međuetničke razlike u stavovima u Luksemburgu
Jedna zemlja, više jezičkih zajednica, i merni problem koji iz toga nastaje.
Ordinalne stavke: faktorska analiza, teorija odgovora na stavku i latentne klase
Tri načina da se proveri invarijantnost na istim podacima, i mesto gde se razilaze.
Pristrasnost ekstremnog odgovaranja u poređenju stavova u Evropi
Neke zemlje češće posežu za krajevima skale, a to izgleda kao stav.
Istraživanje merne ekvivalentnosti u međukulturnim studijama
Pregled toga šta ekvivalentnost znači i koji test odgovara na koje pitanje.
Ogledi o mernoj ekvivalentnosti u međukulturnim anketnim istraživanjima
Pristup latentnih klasa mjernoj ekvivalentnosti, razvijen od početka do kraja.
Implicitne teorije kreativnosti u različitim kulturama
Šta obični ljudi misle da je kreativnost, i kako se to verovanje razlikuje po kulturama.
Raznorodnost stavova o solidarnosti u Evropi
Stavovi o solidarnosti upoređeni među zemljama, pošto je pokazano da je mera uporediva.
Metakognicija kao kognitivna paradigma
Rani pregled metakognicije kao organizujuće ideje, a ne kao jednog konstrukta.